seriozno

09 ФÐ, 2015

KOFI MESIDŽ

Генерална — Аутор mpranko @ 15:58
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

 

Prevrnu mi se puna šolja kafe, posred stola sa kompjuterima i po meni koji bejah u sred nekog važnog posla... ....Za pantalone, ni po' jada; onako pune kafe iskoristim ih za brisanje, obrišem sve, mnogo i svuda unaokolo, naravno najpre sredstva za proizvodnju tj kompjutere, i Hardver i Softver.

 

Pantaloni u kofu za đubre a ja sa praznom šoljom u kuhinju po novu kafu. Kad ono - šta? Ostaci kafe se već osušili po zidovima šolje te ja stanem tik pre pranja da najpre pročitam kafenu poruku. Neki nadtelesni glas, u koji se namah produži ta vizuelna poruka, reče:

 

“Evo ti vidim put i na njemu neki stranac a taj stranac koji će te u guzicu jebati zove se Nevolja Teška ako se u pamet ne dozoveš. A ova crna pikasova silueta bika, to si ti, Marva Nedokazana, koji sve što se prevrnuti može kad tad i prevrneš a ponajpre u momentu kad ti to najgore pada.

 

Pa idote, kad moram da ponavljam reči tvoje majke nesrećne, ova kafa bejaše vruća al na sreću ipak malo ladnuta a šta da nije te da si morao, sve vrišteći, da žrtvuješ noge poparene ne bi li što pre, a na vreme nadajući se, sprečio zalazak kofija među čipove? A!?

 

Jel ti ne možeš ko normalan svet, da radiš a da istovremeno i sve vreme nešto ne konzumiraš, o mlataranju rukama da i ne pričamo? Zar svaki posao koji se uradi na računaru mora hektolitrima nekih kafa čajeva sokova da se zalije?”

 

Sve to stajaše u poruci, nedvosmisleno, jasno i baš ovim rečima. A onda, kad ne bejaše nikog da mi podrži stranu, rekoh sam sebi:”Ajde de, šta si se snuždio. Ubodi želju”. Pa u nastavku, sa inadžijskom grimasom na licu, podigoh srednji prst kojim, prkosno, ubodoh prazan vazduh više sebe.


Коментари


Додај коментар

Додај коментар





Запамти ме

Powered by LifeType